нашенє палми Parajubaea torallyi
Палма Parajubaea torallyi то єдна од найкрасших палмох Южней Америки. Сиґурно вам тото мено нїч нє значи, анї нє чудо. До Европи ше пре вельке нашенє (и з тим у вязи вельки трошки превозу) увожи лєм дакеди. Зато ше зоз тоту атрактивну файту палми вонка з Боливиї можеце ридко стретнуц.
У придори рошнє у сухих долїнох боливийских Андох на надморскей висини 2700–3400м н.в. прето то найвисша палма хтора рошнє на швеце. У тих предїлох температура ридко досцигує 20°C, а ноцни мрази части. У жимских мешацох (юлий, авґуст) ше температура часто спущує на –7°C. Рочни паданя досцигую лєдво 550мм, цо менєй як у найсухших обласцох южней Моравскей. Дзекуюци високому положеню природного станїща Parajubaea torallyi субтропска палма хтора хтора одпорна на жимну температуру, так же ше под повольнима условиями на Медитерану може пестовац през цали рок вонка „под ведрим нєбом“. У наших условийох през жимски мешаци мушице пренєсц до просториї у хторей можу будз мрази и ту без проблема може прежиц на температури коло 0°C. Одпорносц на змарзанє у Европи огранїчена до –3°C. Найнїзша температура хтору тота палма прежила виношела –8°C. Рошлїном, правда, одпадли шицки лїсца, алє рошлїни прежили и на яр им виросли нови лїсца.
У Боливиї може вироснуц до висини од 30м, а пречнїк стебла до 50цм. Прицагуюцу коруну творя коло 20 лїсца хтори можу нароснуц до 5м. У култури вонка зоз жеми походзеня палма може досцигнуц досц менши димензиї.
У природи рошнє у двох оддзелєних популацийох хтори ше найбаржей розликую по велькосци нашеня. Parajubaea torallyi вариянта torallyi ма нашенє хторе досцигує длужину аж 7цм, док їх дробнонашеньова вариянта Parajubaea torallyi вариянта microcarpa коло три раз менша, гоч су по випатрунку барз подобни. У природи нє досцигує димензиї своєй зроднїци з вельким нашеньом.
У Боливиї Parajubaea torallyi омилєна рошлїна, а можеце ю видизиц у городских паркох и у улїчних алейох. У городох Еквадора и южней Колумбиї ше на надморскей висини 2500–3000м пестує Parajubaea cocoides хтора менєй одпорна на жимну температуру и помалши рошнє. З оглядом на вельку вельку подобносц зоз Parajubaea torallyi и пре причину же є нє позната у природи, предпоставя ше же у питаню културна форма Parajubaea torallyi.
1996. року була описана Parajubaea sunkha хтора найменши заступнїк того роду. Може вироснуц до висини од 8м. Рошнє у даскельо долїнох у нукашньосци Андох у обласци Валеґранду (Vallegrande), у покраїни Санта Круз (Santa Cruz) у Боливиї на висини 1700–2200м н.в. До детальней таксономскей ревизиї була заменьована зоз Parajubaea torallyi.
Пестованє палмох зоз роду Parajubaea зоз нашеня нє чежке, алє вимага вельо сцерпеня. Нашенє у природи ключка нєправилно, цо обично тирва 1,5 рок. Даєдно нашенє у култури виключка за мешац днї, другому потребно пол рока, а даєдному аж и до два роки. Понеже у питаню субтропска файта палми, висока температура нє поспишує ключканє аж го може спомалшиц.
Нашенє скорей шаца потребно намочиц до лїтней води на 5–7 днї; нашенє вариянти з вельким нашеньом и до два тижнї. Воду меняйце каждодньово же би нашенє нє згнїло. Нашенє (поготов при вельких нашеньових формох) можеце их кус ошмирґлац. Вода у медзичаше войдзе до нашеня и закончи ше фаза дорманциї (фаза одпочивку хтора нашенє щици од ключканя у сушним чаше хтори у Боливиї през жимски мешаци, тє. Од юния до октобра), та нашенє почнє ключкац. Зоз тим ше закончує влажна фаза. Майце на розуме же у питаню субтропска файта хтора рошнє у шицких обласцох и прето на ню звишок води дїйствує неґативно. После намаканя нашенє посадзце до черепа або до пластичного мещка та да му половка викукує зоз глїни, та то змесце на место дзе ше температура руша коло 10–20 °C (иделне кед постої розлика медзи висшей дньовей и нїзшей ноцней температури). Главна розлика медзи пестованьом тей файти и пестованьом векшини других файтох палми видзи ше насампредз у нїзшей температури и релативно сухшим супстрату.
Засадзене нашєне контролуйце раз у 3–4 тижнйох, а кед почнє ключкац пресадзце го до самостойного черепа. Искуства дзепоєдних пестовательох гуторя же при нашеню хторе нє виключка до рока потребно престац зоз залїваньом и супстрат охабиц пар мешаци най ше подполно осуши. Потим ше нашенє винє, тидзень намочи до води и заш посадзи. За пол рока виключкало скоро шицко нашенє третиране на тот способ. Нашенє хторе нє виключка анї шлїдуюци рок, заш охабиц пар мешаци най ше осуши (симулация боливийского периоду суши). После ище єдного намаканя виключкало шицко нашенє.
Ключканє нашеня тей палми скоро 100% лєм мушице знац поступок. Найспоршим нашеньом потребно обезпечиц 1–2 вецеймешачни период суши.
Кед одпестуєце младнїк ей пестованє єдноставне лєм будзеце умерени при залїваню. Млади палми баржей любя полуцмоту (младнїки у природи рошню у хладку од старших прикладнїкох), док одроснути рошлїни глєдаю вельо шветла.
Род Parajubaea спада до найугроженших южноамерицких палмох. Главна причина їх угроженосци то знїчтожованє биотопа, ширенє польопривредней жеми, керченє лєсох и превелька паша. Палми рошню на барз малим подручю цо ище баржей повекшує їх угроженосц и вироятносц вимераня. Пре єй вельке нашенє можлївосц ширеня палми на нови локациї огранїчене, а їх найзначнєйши преношитель на векши роздалїни – андски медведз (Tremarctos ornatus) пре людски фактор подобно загрожени.
Printed from neznama adresa