Сађење луковичастих биљки и расада
Купљене биљке (расаде) које сте добили поштом извадите из пакета и ставите их на 2–3 дана у сенку. Друга могућност је да их одмах засадите и да им на неколико дана направити сенку (нпр. уз помоћ канцеларијског папира, даске), како не би биле изложене директном сунцу. У том случају би постојала опасност да их јако сунце оштети.
Сађење расада
Ископајте јаму која ће величином одговарати сађеној биљци. Биљку извадите из саксије (односно из пластичне врећице у случају слободно пакованих биљака), корен окрените на доле и равномерно га распростите на све стране, па биљку ставите у јаму. У јаму сипајте мало воде, а кад земља упије воду биљку загрните земљом. Исти је поступак и код других биљака. Кад завршите сађење леје, засађене биљке залијте. Првих неколико дана после сађења биљке по потреби заливајте, или им на жарком сунцу и у највећим врућинама направите сенку. Биљка ће током 1–3 недеље сасвим пустити корење, а после се негује исто као и остале биљке у башти.
Сађење луковичастих биљки и гомоља
Прво прекопајте место где ћете садити луковичасте биљке и гомоље (у даљем тексту ћемо користити заједнички назив „луковичасто биљке“). Непосредно пре сађења луковице извадите из папирних кесица. Ископајте довољно дубоку јаму (види табелу) и у њу ставите лук с вегетационим врхом окренутим на горе. Код неких врста би наопако засађене луковице угинуле. Луковицу затрпајте, а површину земљишта лагано утабајте. Ако је сушно време после сађења земљу добро залијте. Ако нпр. садите лале средином лета (јер их рецимо немате где држати, или одлазите на дужи годишњи одмор), у том случају их не морате заливати. Луковице ће одмарати и почеће да расту тек с првим јесењим кишама.
Мање луковичасте биљке и луковичасте биљке узгајане у тежим земљиштима се саде у мању дубину. За дубину сађења сматрамо удаљеност од врха луковице до површине земљишта! Луковице вадимо из земље у моменту кад им одумру површински делови (важи за све луковичасте биљке осим гладиола) – што током сувог и топлог почетка лета може бити и превремено, већ у мају. Код многих врста луковице после вађења из земље можемо складиштити до јесени на сувом (углавном бели лук, шафран, лале). Остале врсте као што су нпр. љиљан, пресличица, птичје млеко и покосница би се складиштењем на суво оштетиле и могле би угинути. Ове врсте које не воле сушење својих луковица је најбоље пресађивати из земљишта у земљиште без дужег складиштења (недељу дана на сувом ће издржати без проблема, али не бих их дуже остављао на сувом).
| Врста | период сађења | дубина сађења у цм |
| Мали бели лук с луковицом до 2 цм – као нпр. Allium carinatum, flavum, molly, oleraceum, scorodoprasum | 7.–10. | 5–8 |
| Велики бели лук с луковицом до 10 цм – као нпр. Allium giganteum, karataviense, nigrum | 7.–10. | 10–15 |
| Colchicum – каћун | 8. | 15 |
| Crocus – сорте које цветају на пролеће (Crocus chrysanthus, Crocus vernus) | 10. | 9 |
| Crocus – сорте које цветају на јесен (Crocus sativus) | (7.–)8. | 9 |
| Gladiolus – гладиола (баштенске сорте) | 4.–5. | 10 (мање 5) |
| Gladiolus – гладиола (егзотичне ботаничке сорте) | 9. | 5–8 |
| Lilium candidum – бели љиљан | 8. | 3 |
| Lilium – љиљан, остале сорте | 9.(–10.) | 5–15 у зависности од сорте |
| Muscari – пресличица | 7.-10. | 8–10 |
| Narcissus – нарцис | 8. | 10 |
| Ornithogalum umbellatum – штитасто птичје млеко | 7.-10. | 10 |
| Polygonatum – покосница | 8.-10., 2.-3. | 10 |
| Лале ситног раста са ситним луковицама као што су нпр.: Tulipa chrysantha, tarda, saxatilis, turkestanica, urumiensis | 10. | 10 |
| Лале великог раста – Грегова лала (Tulipa gregii), Фостерова лала (Tulipa fosteriana), Кауфманова лала (Tulipa kaufmanniana) и баштенски хибриди | 10. | 12–14 |
Размножавање љиљана луковичиним љуспама
Пример разможавања љиљана луковичиним љуспама
Најједноставнији начин размножавања љиљана је размножавање помоћу љуспи луковице.
Љуспе засадите у валовчић у дубину 1–2 цм (= дебљина слоја земље изнад љуспи) и сместите их у средину где се дневна температура креће око 25–30 °C а ноћна око 22 °C (ноћу може да опадне и ниже, примарно је битна висока дневна температура) (нпр. стакленик, расадник, прозор у стану). Супстрат одржавајте сувљи. Под оваквим условима ће се на доњем делу љуспи доста брзо формирати нове луковице. На једној матичној луковици – љуспи, ће се током 1–3 месеца формирати 2–3 луковице величине око 1 цм. Ако су љуспе биле откинуте и засађене крајем јула, можете их током прве половине септембра извадити и засадити у леју у дубину 2 цм. Засадите их по једну љуспу с једном луковицом на раздаљини око 4 цм од себе. На леји ћете после 4–6 година узгајања добити првокласне луковичасте биљке који ће бити способне да цветају.
Засејавање семена луковичастих биљки
Неке врсте луковичастих биљки се могу врло брзо и ефективно размножити из семена. Семе засејавајте током марта–априла директно у земљу, или у припремљене саксије у дубину око 0,5–1 цм. Током прве године их не пресађујте, него их оставите на првобитном месту. Неке врсте вам могу цветати већ током следеће сезоне. Већина врста цвета од 2–5 године после засејавања. Ситније сорте цветају углавном раније него веће.
««« Претходни текст: Черимоја (Annona cherimola) Следећи текст: Упутство за узгој биљки из семена »»»
субота 6.6.2009 19:10 | одштампај | Инструкције за узгајање
КПР представља
Разделите своја искуства која имате са узгајањем биљака. Напишите текст на овом вебу!