Узгајамо авокадо

Авокадо (ботанички америчка крушка – Persea americana) је тропско дрво високо 6–20 м. У природи расте на просторима од Мексика до Бразила. Данас се узгаја у целом тропском и суптропском појасу.

Листови су елипсастог облика, на крају су шпицасти, кожасти су, сјајни, светлозелене до тамнозелене боје, на доњој страни су сиви. Изгледом подсећају на лист поморанџе.

Авокадо цвета у великим цветовима који садрже 100–300 цветова, али до опрашивања долази само у око 0,1% случајева. Главни узрок тога лежи у чињеници што је током првог дана цветања зрео само тучак, затим што су прашници још неразвијени. Цвет се после на један дан затвара. Следећег дана, кад се цвет поново овори, прашници су већ зрели, али је тучак већ увенуо. Осим тога се цветови са зрелим прашницима у односу на цветове са зрелим тучцима отварају у различито доба дана.

Плод је јајаста или крушкаста боба. Сорте према плодовима делимо у три географске групе:

1. Антилска (тропска) група потиче из тропских низијских области (до 800 м н. в.). Овде спадају на пример сорте Waldin, Simmonds и Black Prince. Осетљиве су на мраз. Плодови су 0,4–1,5 кг тешки.
2. Гватемалска (полутропска) група потиче из тропских планинских области (800–2 800 м н. в.). Типични представници ове групе су сорте Bemik и Hass. Краткотрајно подносе пад температуре на чак 0 °C. Плодови су тешки 0,5–1,5 кг.
3. Мексичка (суптропска) група потиче из суптропских предела Мексика. Овде убрајамо сорте које су најотпорније на ниске температуре (без настанка оштећења краткотрајно подносе и температуре од око –4° C). Сорте из ове групе су најчешће узгајане. Овде убрајамо на пример сорте Gottfried и Pernod. Плодови су маљи (до 250 g).

Данас постоје и сорте које су настале укрштавањем сорти двеју група (најчешће гватемалске и мексичке). За нас су значајне само сорте мексичке групе. Због сложеног цветања плодови се не формирају, али је у питању врста захвална за држање у ентеријереру пре свега због својих атрактивних листова. Из семена цветају тек као 6–8-годишње. Авокадо захтева дифузно светло. Можете га узгајати у стану, канцеларији или у стакленику. Преко лета га можете изнети на балкон или у башту.

Што се земљишта тиче, авокадо није захтеван. Довољна му је лака, благо кисела земља која се обично користи у баштованству. Током целе године захтева влажну, али не превише заливану земљу. Ако му недостаје влага може му опасти лишће. Одговара му повремено прскање распрашеном водом.

Авокадо се најједноставније размножава из семена. Резницама се могу размножавати само неке од сорти.

Семенке је потребно до половине намочити у воду, тупим крајем доле. Натапајте их док вам не почну клијати. (Препоручујемо вам да их не натапате дуже од 3 месеца како вам не би трунуле. Ако до три месеца не почну да клијају, засадите их. Углавном убрзо после сађења почињу да клијају и да расту.)

Семенку засадите до 3/4 тупим крајем доле. Као добро се показало садити их по једну у већу посуду коју прекријемо таблом стакла. На овај начин се у посуди одржава влажна средина која убрзава клијање. Изаберите лак сетвени супстрат (земљу) који добро пропушта ваздух, како би сувишна вода могла одмах да отиче. Стаклену таблу скидамо сваки дан на 30 минута да не дође до буђања семенке.

Семе најбрже клија ако је цео дан на топлом месту. Идеална температура је изнад 25 °C. После избијања првих листова авокаду је довољна собна температура.

Високу температуру ћете најлакше одржати ако саксију ставите изнад топлог радијатора. Зато је најповољније сејати свеже семенке – у току зиме, током грејне сезоне.

Авокадо расте у нашим условима доста брзо. Крошњасто дрво висине око 1 м ће вам израсти за отприлике 2 године.

Плодове авокада ћете врло тешко одгајити у нашим условима, али данас није проблем набавити их у продавницама. Нажалост, вероватно нећете успети да однегујете биљку из семенке плодова купљених у продавницама (малокад имају способност клијања, јер су плодови били убрани још као незрели).

Авокадо је најхранљивије воће на свету. Његова енергетска вредност износи 840 kJ на 100 g меснатог дела (ради упорођења: банане 355 kJ, манго 215, папаја 180, парадајз 90, краставац само 0,64). Садржи 5–32% масноће која се лако утрљава у кожу и представља битну компоненту у козметици. У односу на хемијски састав авокадо није воће у правом смислу речи, без обрзира на то што га у воће убрајамо.

Најчешће се конзумира у сировом стању. Пресече се, попрска се лимуном, посоли или зачини и једе се кашичицом. У следећем броју ћете наћи и неколико једноставних рецепата за јела од авокада.

««« Претходни текст: Индијски лотос (Nelumbo nucifera) Следећи текст: Бодљикава палма Rhapidophyllum hystrix »»»

петак 22.5.2009 20:07 | одштампај | Егзотичне биљке, Инструкције за узгајање