Велвичија (Welwitschia mirabilis) – узгајајте живи фосил

Велвичија биљка

Велвичија (Welwitschia mirabilis) је прастара биљка која данас расте на малом простору у пустињи уз обалу Атлантског океана у Намибији и јужној Анголи. Иако на први поглед тако не изгледа – у питању је дрво. Целу биљку представља вретенаст корен-стабло и 2 непрестано растућа листа која изгледају као две велике завијене траке дуге 2–4 метра, тако да велвичија подсећа на гомилу смећа. У питању су клијави листови који непрестано расту, а на крајевима постепено одумиру и ресају се.

Вевичија је током целог свог живота (и у врме плодности) у стадијуму клијајуће биљке– што је у свету биљака изузетно. Велвичија је дводомна биљка, те су за формирање семена потребне 2 биљке – женска и мушка. „Цвасти“ су у облику шишарке (сличне као код четинара или цикаса) и налазе се у пазуху листова. Женске цвасти се после сазревања распадају и ослобађају велику количину лаког, ветром ношеног семена. Спадају у филогенетски врло прастару врсту биљки – гнетофите (Gnetophyta) који су најближи сродници с четинарима. Међу гнетофите спадају 3 изгледом врло различита рода: лијане (Gnetum) – лијане с великим једноставним листовима, метлина (Ephedra) – грмље и сама велвичија.

Велвичија је добила име по словеначком ботаничару Фридриху Велвичи који је пронашао 1860. године. Велвичија се налази у грбу Намибије.

Велвичија се савршено адаптирала на екстремне услове пустиње. Уопште није зависна од падавина, довољне су јој магле које долазе са океана. Ово морате имати у виду и приликом њеног узгоја. Главни разлог неуспеха приликом узгајања велвичије је сувишно заливање и потоње труљење биљке. Зато је семе потребно сејати у шљункасто-пешчани супстрат (с величином зрна 2–5 мм), јер се у њему не задржава сувишна влажност која је једина препрека приликом узгоја. Велвичију је потребно заливати, боље речено квасити врло пажљиво. После заливања семе проклија до недељу дана. Биљку можете узгајати и на парапету јужно оријентисаног прозора. Приликом узгоја морате бити стрпљиви – биљка расте врло споро, у питању је прави живи диносаурус. Ако јој обезбедите довољно светла и суше – сигурно ће живети дуже од вас! 

««« Претходни текст: Како се борити против жишка? Следећи текст: Черимоја (Annona cherimola) »»»

четвртак 4.6.2009 14:44 | одштампај | Егзотичне биљке