Палма Parajubaea torallyi

Parajubaea torallyi je једна од најлепших палми Јужне Америке. Сигурно вам то име ништа не значи. Није ни чудно. У Европу се због великог семена (и с тим у вези великим трошковима превоза) увози само понекад. Зато се са овом атрактивном врстом палме изван Боливије можете ретко срести.

У природи расте у сувим долинама боливијских Анди на надморској висини 2700–3400 м н. в. због чега је сматрана за највишу растућу палму на свету. У овим пределима температура ретко досеже 20 °C, а ноћни мразеви нису реткост. У зимским месецима (јули, август) се температура често спушта на –7 °C. Годишње падавине досежу једва 550 м м, што је мање него у најсувљим областима јужне Моравске. Захваљујући високом положају природног станишта Parajubaea torallyi је суптропска врста палме која је отпорна на хладноћу, тако да се у повољним условима на Медитерану може узгајати током целе године напољу „под ведрим небом“. У нашим је условима током зимских месеци морате пренети у просторију у којој се могу појављивати и мразеви, и ту без проблема може да преживи температуру око 0 °C. Отпорност на смрзавање је у Европи ограничена до –3 °C. Најнижа температура коју је ова палма у култури преживела износила је –8 °C. Биљкама су додуше отпали сви листови, али биљке су преживеле и на пролеће су им израсли нови листови.

У Боливији може да израсте до висине 14 м, а пречник стабла до 25–35 цм. Стогодишњи примерци расту до висине од 30 м, а пречник стабла до 50 цм. Привлачну крошњу сачињава око 20 листова који могу да нарасту до 5 м. У култури ван замље порекла палма може да досегне доста мање димензије.

У природи расте у 2 оддељене популације које се највидљивије разликују по величини семена. Parajubaea torallyi варијета torallyi има семе које досеже дужину чак 7 цм, док је њихова ситносемена варијета Parajubaea torallyi варијета microcarpa око 3× мања, мада су изгледом врло сличне. У природи не досеже димензије своје сроднице с великим семеном.

У Боливији је Parajubaea torallyi омиљена биљка, можете је срести у градским парковима и у уличним алејама. У градовима Еквадора и јужне Колумбије се на надморској висини 2500–3000 м узгаја Parajubaea cocoides која је мање отпорна на хладноћу и спорије расте. С обзиром на велику сличност са Parajubaea torallyi и из разлога што није позната у природи, претпоставља се да је у питању културна форма Parajubaea torallyi.

1996. године је била описана Parajubaea sunkha која је најмањи заступник овог рода. Може израсти до висине од 8 м, расте у неколико долина у унутрашњости Анди у области Валегранд (Vallegrande), у покрајини Санта Круз (Santa Cruz) у Боливији на висини 1700–2200 м н. в. Све до детаљне таксономске ревизије је била замењивана са Parajubaea torallyi.

Узгајање палми рода Parajubaea из семена није тешко, али захтева много стрпљења. Семе у природи проклијава неправилно, што обично траје 1,5 годину. Неко семе у култури проклија за месец дана, другом је потребно пола године, а неком чак и до 2 године. Пошто је у питању суптропска врста палме, висока температура не поспешује клијање, чак га може успорити.

Семе је пре сејања потребно намочити у млаку воду на 5–7 дана; семе варијете са великим семеном и на 2 недеље. Воду мењајте свакодневно да семе не би иструлило. Семе (поготово код крупносемених форми) можете мало да обрусити. Вода ће у међувремену продрети у семе и завршиће се фаза дорманције (фаза одмарања која семе штити од клијања у сушном периоду који је у Боливији током зимских месеци, тј. од јуна до октобра), па ће семе почети да клија. Тиме се завршава влажна фаза. Имајте у виду да је у питању суптропска врста која расте у сувим областима и зато на њу сувишна влага делује негативно. Након намакања семе засадите или у саксију или у пластичну кесу тако да му половина вири из земље, те га сместите на место где се температура креће око 10–20 °C (идеално је ако постоји разлика између више дневне и ниже ноћне температуре). Главна разлика између узгоја ове врсте и узгоја већине других врста палми се огледа пре свега у нижој температури и релативно сувљем супстрату.

Засађено семе контролишите једном у 3–4 недеље, а кад почне да клија пресадите га у самосталну саксију. Искуства негих узгајивача говоре о томе да је код семена које не проклија до годину дана потребно престати са заливањем и супстрат оставити пар месеци да се потпуно осуши. Онда се семе извади, на недељу дана умочи у воду и опет засади. За пола године је проклијало скоро све семе третирано на овај начин. Семе које не проклија ни током следеће године поново оставите пар месеци да се осуши (симулација боливијског периода суша). Након још једног умакања је проклијало сво семе.

Клијање семена ове палме је скоро 100%, само морате знати поступак. Најспоријем семену је потребно обезбедити 1–2 вишемесечно раздобље суше.

Кад однегујете младицу њен узгој је већ једноставан, само будите умерени приликом заливања. Младе палме више воле полутаму (младице у природи расту у сенци старијих примерака), док одрасле биљке захтевају пуно светла.

Род Parajubaea спада у најугроженије јужноамеричке палме. Главни разлог њихове угрожености је уништавање биотопа, ширење пољопривредног земљишта, крчење шума и прекомерна испаша. Палме расту на врло малом подручју што још више повећава њихову угроженост и вероватноћу изумирања. Због њеног великог семена је могућност ширења палме на нове локације ограничена, а њихов најзначајнији преносилац на веће раздаљине – андски медвед (Tremarctos ornatus) је због људског фактора слично угрожен.