Долазак тржишне економије је са собом донео много измена. Једна од њих је била и интензификација пољопривредне производње која тежи ка вишој ефективности производње и конкурентности наших произвођача на тржишту. У воћарству је ова интензификација значила прелаз са виших облика воћки на ниже, са циљем да се што ефективније искористи узгојна површина. Узгој нижиш врста са собом носи много предности, олакшава рад, а квалитет воћа знатно унапређује. Код јабука су типични представници маљеница (патуљаста јабука), витко вретено, супервитко вретено, солакс итд. Најперспективнији и највише коришћен од њих је облик витко вретено.
Витко вретено је узгојни облик који је предвиђен за производњу на велико али и за баште. Велика већина данашње садње је управо у овом облику. Користи се пре свега код јабука и крушака, могуће га је користити и код других воћних врста (трешње, шљиве, рибизле, брескве и сл.). Јабуке у облику витког вретена узгајамо до максималне висине 2,2–2,5 м. Ова висина омогућава једноставнију негу и бербу. Минимално 80 % воћа би требало да се бере директно са земље. Густу садњу ћемо добити образовањем уског растојања, у пракси је раздаљина између дрвећа у реду 0,8–1,2 м; редови су међусобно удаљени у зависности од коришћене механизације 2,5–3,5 м. То омогућава садњу 3000–3500 комада дрвећа на хектар. Како би овако густа садња била могућа, неопходно је садити калеме који су узгојени на слабо бујним, максимално средње бујним подлогама. Код јабука је стандардна подлога M9, од осталих су то нпр. подлоге J-TE-E, F, G, H, J-OH-A, M27, MM106. Код салбо бујних подлога и њихових плитких (око 30–40 цм дубоких) коренских система је неопходно обезбедити потпорну консрукцију и постављање система за наводњавање. Стандардна је конструкција од багремовог дрвета и бетонских стубова, преко којих су развучена три реда челичне жице и то на висини од 60, 120 и 180 цм. Оваква конструкција служи углавном као потпора за дрвеће против падања, али се такође користи за везање стабла и грана. Углавном се користи завлаживање капљицама које је врло ефектно и иде директно до корења, а уз помоћ овог система се може аплицирати и допунско ђубриво. Главне предности витког вретена можемо навести у неколико ставки:
Као садни материјал користимо једногодишње или вишегодишње одгојено дрвеће. Може бити шпицастог облика или има однегован тзв. превремени израст. Садимо их на класични начин, битна је дубина сађења. Место калемљења би после сађења требало да буде минимално 10 цм изнад земље. Тиме ће се сачувати захтевано ослабљујуће дејство подлоге и тиме не ризикујемо да ће доћи до пуштања корења накалемљене биљке преко подлоге.
Приликом резања и обликовања морамо водити рачуна о крајњем облику дрвета који ће једино при добром обликовању и нези омогућити максимално искориштавање физиолошких принципа раста и рађања, које су код овог облика кључни. Циљ је однеговати 2–2,5 м високо стабло на коме су у мање-више правилној спирали размештене гране костура. На њима се налазе краће или дуже гране које рађају. Ни у ком случају не смемо да допустимо прерастање грана костура. Ако би израсле веће, угрозиле би равнотежу дрвета, основни облик дрвета би био уништен, што би значило размештање снаге и хранљивих материја у погрешном смеру. Дрво би током целог свог живота требало да сачува пирамидални облик, који омогућава идеално искориштавање сунчевог светла.
Основни рез се огледа у резању средњег стабла око 80–90 цм изнад површине земље. У случају ако се калемљени део исувише развио, не режемо га нити скраћујемо, стабло одсечемо неких 30–40 цм изнад последње гране, у зависности од кондиције и јачине дрвета. У најближем вегетацијском периоду ће дрво само образовати у горњих 30 цм нове гране које режемо тек у зимском периоду и то слично као претходне године. Стабло сечемо 30–40 цм изнад највишег разграњивања, гране не скраћујемо. Оштећене и сувишне гране одстранимо сасвим, резом. Овако поступамо сваке године док не досегнемо крајњу висину. Кад дрво одрасте сечемо само пререзом, уз помоћ којег одстрањујемо сувишне гране, стабло смањујемо резом до ниже гране, одстрањујемо болесне и оштећене гране, сувишне гране и израслине из подлоге. Битно је не скраћивати гране. То би изазвало неповољни ефекат – гране би јачале и одузимале хранљиве материја плодовима.
Остала нега је иста као и код других облика узгајања. Битно је ђубрење, заливање, заштита од болести и штеточина, за добијање квалитетног воћа је битно и пребирање плодова. Што се тиче заступљености сорти – можете употребити све сорте, али је потребно поштовати специфичне захтеве појединих сорти. На пример после сађења је потребно индивидуално приступати сортама које рађају на дугом дрвету (Рубин, Рубинола, Бохемија Голд исл.). Ове сорте образују широке крошње и имају тенденцију гуљења грана. Зато је код њих добро апликовати рани летњи рез као и друге операције које воде ка успоравању раста и побољшавају рађање.
Цитирано: Комжик, М. (2002): Узгајање јабука у облику витког вретена. Наше биљке 1/2002. г. 3. КПР Словачка.
Printed from neznama adresa