Претпостављам да жижак никоме не морамо посебно представљати. У питању су ситне бубице (3–4 мм) са којима се у кухињи, у семену махунарки срео свако од нас. Ове штеточине се развијају у семену свих врста махунарки. У суштини свака врста махунарки има свој „властити“ жижак: пасуљ – пасуљев, грашак – грашков, сочиво – жижак сочива, боб – бобов жижак,…
Нападнуто семе је на местима где су изједени ходници удубљено, а кад се изглегну одрасле бубе у семену налазимо рупице. Неке врсте (нпр. пасуљев жижак) највише штети тек током складиштења (тек тада има идеалне услове за живот), без обзира на то што до нападања долази већ на лејама у башти. Борба против жишка је срећом врло једноставна и ефикасна (ефикасност је 100 %!).
Одмах после брања махуне са зрелим семеном ољуштите. Проверите да ли се у семену налазе оштећена зрна која ћете одмах бацити (најефикасније је спалити их).
Семе ставите у кесу (најлон или платнену) коју ћете на наредних 48 сати ставити у замрзивач. Уз помоћ ове процедуре ћете уништити све развојне фазе жишка. Кад семе извадите из замрзивача распростите га на папир и оставите га на собној температури 2–3 дана да се добро осуши. Семе можете до употребе држати у кесици. Овако ускладиштено семе може напасти само жижак који се налази у семену купљеном у продавници.
Зато је још боље држати семе махунарки у тегли са затварачем. Семе мора бити сасвим суво, јер би се иначе убуђало. Овако можете бити сигурни да семе неће напасти нови жижак.
Против жишка се можете борити и одговарајућим избором сорте. Постоје сорте које жижак не сматра укусним.
Printed from neznama adresa