Велвичија биљка
Велвичија (Welwitschia mirabilis) је прастара биљка која данас расте на малом простору у пустињи уз обалу Атлантског океана у Намибији и јужној Анголи. Иако на први поглед тако не изгледа – у питању је дрво. Целу биљку представља вретенаст корен-стабло и 2 непрестано растућа листа која изгледају као две велике завијене траке дуге 2–4 метра, тако да велвичија подсећа на гомилу смећа. У питању су клијави листови који непрестано расту, а на крајевима постепено одумиру и ресају се.
Вевичија је током
целог свог живота (и у врме плодности) у
стадијуму клијајуће биљке– што је у свету
биљака изузетно. Велвичија је дводомна
биљка, те су за формирање семена потребне
2 биљке – женска и мушка. „Цвасти“ су у
облику шишарке (сличне као код четинара или
цикаса) и налазе се у пазуху листова. Женске
цвасти се после сазревања распадају и
ослобађају велику количину лаког, ветром
ношеног семена. Спадају у филогенетски врло
прастару врсту биљки – гнетофите (Gnetophyta)
који су најближи сродници с четинарима.
Међу гнетофите спадају 3 изгледом врло
различита рода: лијане (Gnetum) – лијане с
великим једноставним листовима, метлина
(Ephedra) – грмље и сама велвичија.
Велвичија је добила име по словеначком ботаничару Фридриху Велвичи који је пронашао 1860. године. Велвичија се налази у грбу Намибије.
Велвичија се савршено
адаптирала на екстремне услове пустиње.
Уопште није зависна од падавина, довољне су
јој магле које долазе са океана. Ово морате
имати у виду и приликом њеног узгоја. Главни
разлог неуспеха приликом узгајања
велвичије је сувишно заливање и потоње
труљење биљке. Зато је семе потребно сејати
у шљункасто-пешчани супстрат (с величином
зрна 2–5 мм), јер се у њему не задржава
сувишна влажност која је једина препрека
приликом узгоја. Велвичију је потребно
заливати, боље речено квасити врло пажљиво.
После заливања семе проклија до недељу
дана. Биљку можете узгајати и на парапету
јужно оријентисаног прозора. Приликом
узгоја морате бити стрпљиви – биљка расте
врло споро, у питању је прави живи
диносаурус. Ако јој обезбедите довољно
светла и суше – сигурно ће живети дуже од
вас!
Printed from neznama adresa