Velvičija (Welwitschia mirabilis) – uzgajajte živi fosil

Velvičija biljka

Velvičija (Welwitschia mirabilis) je prastara biljka koja danas raste na malom prostoru u pustinji uz obalu Atlantskog okeana u Namibiji i južnoj Angoli. Iako na prvi pogled tako ne izgleda – u pitanju je drvo. Celu biljku predstavlja vretenast koren-stablo i 2 neprestano rastuća lista koja izgledaju kao dve velike zavijene trake duge 2–4 metra, tako da velvičija podseća na gomilu smeća. U pitanju su klijavi listovi koji neprestano rastu, a na krajevima postepeno odumiru i resaju se.

Vevičija je tokom celog svog života (i u vrme plodnosti) u stadijumu klijajuće biljke– što je u svetu biljaka izuzetno. Velvičija je dvodomna biljka, te su za formiranje semena potrebne 2 biljke – ženska i muška. „Cvasti“ su u obliku šišarke (slične kao kod četinara ili cikasa) i nalaze se u pazuhu listova. Ženske cvasti se posle sazrevanja raspadaju i oslobađaju veliku količinu lakog, vetrom nošenog semena. Spadaju u filogenetski vrlo prastaru vrstu biljki – gnetofite (Gnetophyta) koji su najbliži srodnici s četinarima. Među gnetofite spadaju 3 izgledom vrlo različita roda: lijane (Gnetum) – lijane s velikim jednostavnim listovima, metlina (Ephedra) – grmlje i sama velvičija.

Velvičija je dobila ime po slovenačkom botaničaru Fridrihu Velviči koji je pronašao 1860. godine. Velvičija se nalazi u grbu Namibije.

Velvičija se savršeno adaptirala na ekstremne uslove pustinje. Uopšte nije zavisna od padavina, dovoljne su joj magle koje dolaze sa okeana. Ovo morate imati u vidu i prilikom njenog uzgoja. Glavni razlog neuspeha prilikom uzgajanja velvičije je suvišno zalivanje i potonje truljenje biljke. Zato je seme potrebno sejati u šljunkasto-peščani supstrat (s veličinom zrna 2–5 mm), jer se u njemu ne zadržava suvišna vlažnost koja je jedina prepreka prilikom uzgoja. Velvičiju je potrebno zalivati, bolje rečeno kvasiti vrlo pažljivo. Posle zalivanja seme proklija do nedelju dana. Biljku možete uzgajati i na parapetu južno orijentisanog prozora. Prilikom uzgoja morate biti strpljivi – biljka raste vrlo sporo, u pitanju je pravi živi dinosaurus. Ako joj obezbedite dovoljno svetla i suše – sigurno će živeti duže od vas!

««« Prethodni tekst: Kako se boriti protiv žiška? Sledeći tekst: Čerimoja (Annona cherimola) »»»

četvrtak 4.6.2009 14:44 | odštampaj | Egzotične biljke